Postao sam zavisan o osećanja, a ona su mi postala zavisna od tebe,
bez njih u meni sve zjapi.
Iz-nova mi je potrebna spasonosna doza misli od krize
koja nastaje kad prethodna počne da hlapi.

(p)Ostaješ uz-buđenje mojih(jesi li)čula?!
Sve što me sputava kidam sa sebe
i uživam ne skidajući se sa tebe.
Na toj infiziji kap po kap
upijam svoj život: tebe u sebe

Kop po kop – pokopavam svoje fantome
i kap po kap nakapavam te kao redak cvet
Meni ne treba poluga da pomerim planetu,
ti si zlatna poluga kojom pomeram svoj svet.

Dok vreme u časovnicima ističe
tik po tak i zrno po zrno
Ja u sebi oživljavam tebe
i tobom održavam sebe,
kap po kap, polako i sigurno.

U šta ne-staje sve i gde otiče?
Gde prestaješ ti a počinjem ja
Odgovor neće dati istorija,
a ni moja obdukcija.

Advertisements