Archive for новембар, 2016


BAJKA O SNU KO IZ BAJKE


 Sanjao sam kočije

Bile su koječije i

Imale ata što se sam bičuje

Ali tako da se ne čuje

Vozile me preko sedam mora

I sedam još gora

Do zemlje Nedođije

Usput videh princezu bez graška

Oluju bez daška

Bez cipele dokonu Pepeljugu

Kako jednu na drugu pali pljugu

Našminkana Petra Pana mortus pijana

Kako nateže po dva deci Duha u boci

Ostatke Aladina kog nače neka smradina

I ne mari za kapetana koji kuka:“Žili mi ruka“

“Idi ti ja ću te stići, ne možeš mi uteći“

Reče iznad mene preteći

Piratski ćilim leteći

A čim otvorih oči

Odmah me zaskoči

Život gori od bajke

I najeba mi se majke

BI$

13394078_1043214765752987_5785008109600188743_n

Advertisements

O D(v)A T(r)I


 

Tako bih vodio ljubav s tobom, ali ne znam gde(si).
Lako bih našao put do tebe, ali kako da nađem onaj u tebe?
Zato kad ne znam kud ću sa sobom
odem u šetnju, jer ona ne teži ishodištu.
Njen je cilj samo da jedno vreme ne budeš tu gde jesi,
njome razmontiraš te kulise u sebi što pozor-ištu.

U njoj pričam sa (o)sobom kao što bih s tobom.
(to što nisi tu nije razlog da ne pričam sam sa tobom)
Uhvatim desnicom svoju levu ruku, kao što bi tvoju
I slušam crne vokale što me podsećaju na tvoju belu put
I ovaj put to je taj poznati put

Tako bih spavao sa tobom
Da više ne mogu da zaspim.
Samo se ponekad samozadovoljim snom o tebi
Toliko bih se budio kraj tebe
Da ne mogu više da rasanjujem samog sebe.

Volim te nesebično, naizgled nasumično
Uzimam te na prazne uspo-mene
U-vek trikrat dnevno
Pre, za vreme, i nakon što svane
Samo se-dam puta sedmično