Izlazak sunca se protegao do u noć i tako je prošao još jedan dan.

Dan je bio paklen. Noge su mi klecale od dugog puta preko sedam mora i sedam (još) gora.

Bio sam umoran, znojio se pod oklopom,  mač i štit su  postajali sve teži mojim obamrlim rukama.

Sit od svih bajkovitih čuda bio sam gladan svog srećnog kraja.

Onda je dečak najzad okrenuo stranicu, a Zmaj i ja prekinusmo borbu i odosmo na pivo.

Šta je još sve moglo da stane u njega vidite iz pOgleda jednog homotekstualca.

Što me više budete upoznavali sve ćete me se više sećati iz perioda dok me niste poznavali.

Pišeš li – moj(a) si, čitaš li – tvoj sam, nađemo li se – naši smo. U to ime – živeli 🙂

Kontakt mejl: konfuzijexl@gmail.com

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.