Latest Entries »


Jezdim ti bivšim morem

Kroz zemlju Panoniju

Ogrnut u svoju paranoju

Što se ne da skriti

Da lamentiram u Beogradu

I čitam te ko knjigu

Crnjanski, al’ Mi-loše

Da crnjanskije ne mož’ biti

Advertisements

 

Postao sam zavisan o osećanja, a ona su mi postala zavisna od tebe,
bez njih u meni sve zjapi.
Iz-nova mi je potrebna spasonosna doza misli od krize
koja nastaje kad prethodna počne da hlapi.

(p)Ostaješ uz-buđenje mojih(jesi li)čula?!
Sve što me sputava kidam sa sebe
i uživam ne skidajući se sa tebe.
Na toj infiziji kap po kap
upijam svoj život: tebe u sebe

Kop po kop – pokopavam svoje fantome
i kap po kap nakapavam te kao redak cvet
Meni ne treba poluga da pomerim planetu,
ti si zlatna poluga kojom pomeram svoj svet.

Dok vreme u časovnicima ističe
tik po tak i zrno po zrno
Ja u sebi oživljavam tebe
i tobom održavam sebe,
kap po kap, polako i sigurno.

U šta ne-staje sve i gde otiče?
Gde prestaješ ti a počinjem ja
Odgovor neće dati istorija,
a ni moja obdukcija.


 

Ja nisam pesnik šireg značaja
Što se grozi rime i kiti metrikom
Ne njuškam po leksikonima
Za manje poznatim terminima
Kako bih besMisao hermetikom
Nadriintelektualno u rezance isekao
I njima se kao zlatnim prahom posipao

Ja nisam poeta širokih masa
Već tvorac jasnih sim-bola i meta-fora
Što sa tobom traga za suštinom
Moja igra formom samo reč ima
U njoj se reči bezbrižno igraju
Od igre stvaraju i graju
Pa na kraju smislu i melodiju daju

Ja nisam ni mezimac užih
stRučnih krugova (p)raznih drugova
Vole me oni koji razumeju i retki znanci
A preziru samozvani svega znalci
Ali me posebno vole posebne žene
Jer u njih usitnim i uTrobim reči kao seme
Koje im divotom procvetaju kao žmarci.
BI$

NU5z6M1464440446


 

Dva dobra ne idu za-jedno
Ako jedno nije dobro za oba
Po(s)vade oči koje je bolje
I odu da se polovično daju
I tako usreće samo one
Koji za bolje ne znaju

Dva zla se bolje slažu
Sujetu ostave na stranu
I žrtvu lakše (s)nađu
Pa tek kad je dokusure
Rasprave koje je zlo bilo bolje
I sa naravoučenijem drugu traže

Zato mi traženi kad smo nađeni
Ništa ne primajmo u sebe
Zdravo za (po)gotovo
Za sreću je potrebno znati
Dobra dobro pomiriti
I zla u sebi posvađati
BI$

YOAR5J1463140136


Nije sreća u malim stvarima, one su samo sredstvo ili posledica.
Da bi stvorio kuću moraš početi od cigala, a kada je srušiš na ciglama ostaneš.
Sreća i nesreća zavisi od tvoje akcije, hoćeš li od malog napraviti veliko, ili ćeš od velikog napraviti (veliko) ništa.
BI$

13592334_1065605183513945_5189686913546319069_n


Kao što kozmetikom i garderobom prikrivamo nedostatke kako bi ih u svojoj golotinji otkrili samo onima koji su dostojni toga, tako i maske manje služe da zaštitimo dušu od pogrešnih, a više tome da se sKidajući ih otkrijemo pravima.

BI$13620217_1065630763511387_1544540873506245280_n


Nekad mi je ‘nikad’ bilo strašno (i) daleko.
Što sam stariji sve brže stiže.
Svakim novim danom ‘nikad’ mi sve bliže
Izgleda da vreme ipak (ne) (po)stoji
Samo se mi krećemo u kvadraturi kruga
Od nemila do nedraga i od nekada do više nikada.
BI$

10455365_527197797384147_7729643307063037874_n


 

Znaš, onog leta hiljadudevetstoosamdeset i tamo nekog gospodnjeg, kada si bez reči nestala, tako sam se tragično i patetično osećao da bih opisom svog stanja doveo ovaj tekst na granicu kiča i zato ću ga preskočiti.
E, tada sam kupio leviske, a nekom koprodukcijskom i reklamno- promotivnom forom (tada još nije išla muzika i uz guz papir) u zadnjem džepu farmerki bila je zašivena kaseta ‘parnog valjka’ sa ovom pesmom.
Tada sam rešio da sve čega želim da se u vezi tebe sećam bude samo ta pesma.
I slušao sam je godinama, i tugovao a nisam mogao da se setim za kim i zbog čega…
Neumorno sam žuljao jaja o sic bicikla ne bih li se što više udaljio od te gorke uspomene koje se nisam sećao…
A onda sam vremenom zaboravio i pesmu.
**********************
Sinoć sam je slučajno čuo na radiju i setio se svega osim tebe. Ne znam ni da li si otišla sa tamo nekim njim, a kamoli da li si i ostala sa njim do sada.
Ja sam te tako uspešno zaboravio da ne znam ni kome se sada obraćam.
Ako se prepoznaš nemoj me molim te podsećati na sebe…
U stvari, kad malo bolje razmislim – možda bi i mogla…
Možda bi mi vratila život za po(d)neti…
Ne bih da prokockam ovaj jedini sa samo jednim tvojim zajebom…
Toliko bar mi duguješ.


Pun mi je kofer putovanja na koja mi se ne ide
Dotukle su me sve tuge ispraćanja i sve radosti (d)očekivanja.
Kao prvo, osećam se kao drvo
Ja-sen u tužnoj je-seni
Sa korenjem obuvenim u blato zemlje rodne
Tužna vrba koja se nije pomerila
Sve dežavidela i nije više gde je bila
U vremenu kad je sve onako kako ne izgleda
Pa i ovo junsko jutro utegnuto u čak-šire aprila
Koje ne-pre-kidno traje le(t)nji dan do podne

Kao prvo, ja sam kao drvo s greškom
Šta su mi ove dve ruke u tolikoj želji za tobom
Krošnja mi treba da te razgranam zagrljajem
Kao prvo, osećam se kao pravo drvo
Što je za štošta krivo
Svake godine obruči me novi god
Načeli me prvi crvi i od skora skorila mi se kora
Nisam više ni za šta što ne ume da prašta
U svetu gde se moć rasuđivanja troši u svrhu osuđivanja
Pa i kad nema šta da sudi, krivicu izmašta

Kao prvo, ja sam drvo koje će iseći prvo
I od stabla mog tela kad me bude iz-dalo
Izdaće knjigu mog života u skromnom tiražu
Malog broja onih koji me i ovakvog vole
Da me čuvaju, po sećanju pre-biraju i čit(ir)aju
Jer kao što već ranije rekoh:
Sa moje se knjige prašine ne briše
Ona se u tebi sama mnome piše
Kad se poslednji put budeš nasmešila
Tek tad si je konačno završila.
BI$


 (iz moje nepostojeće zbirke ‘Moje seobe gradom kradom’)

 

Popnem se katkad
Na Crveni krst*
Razapnem se sećanjima
I osetim bogovski
Sednem na ćošak
Zapalim cigaretu
Zurim u svoja stopala
Prisećam se onog doba
Kad su stajala u broj 23
I nisu znala šta ih čeka
I tad kažem sebi u bradu:
Ostao si dete u vremenu
Koje te je pregazilo…
A stvari oko mene i dalje prolaze
Neke i u ljudskom obličju
Ne mareći da je ‘nekad’ bilo

I mirno s predanim nemarom
Moje tragove i mene gaze
I popločavaju staze zaboravom
*********************
Crveni (Vozarev) krst – deo beograda poznat po tome što se samo jednom u njemu odrasta (prim. aut.)
BI$