BEDA, NAJSTRAšNIJI LJUDSKI IZUM
Ja idem obasjanim putem, zdrav sam, miran i osećam kao slast i raskoš vreme koje prolazi – drugi leže sad u bedi, u bolovima pod torturom nepomičnih sati. Ja imam krov nad glavom i prostrt sto na kome pretiče – toliki žive željni svega, bez ljubavi, bez cilja i strepe od večera koje je za … Настави са читањем BEDA, NAJSTRAšNIJI LJUDSKI IZUM
17 коментара