Istrčavši iz uske uličice našao se na prostranom renesansnom trgu. Bio je kružnog oblika, opasan baroknim kućama sa lučnim prozorima prekrivenim masovnim žaluzinama i sa balkonima ispod njih. Isticala se katedrala bogatstvom ornamenata i velikim satom, remek delom starih majstora. Tlo je bilo popločano finim kamenim kockama i mesečina ga je prskala zlatastim baricama. Sredinu trga krasila je fontana takođe kružnog oblika u čijem središtu su bila dva mermerna dečaka, nalik kupidonima, iz čijih krčaga se prelivala voda.
Zastao je na tren zatečen magijom prizora, zatim nastavio panično da trči. Znao je da od nekoga beži, ali ne i zašto. Trčao je , a nije se micao sa mesta, kao na pokretnoj traci. Beg bi ionako bio neuspešan jer se iz svih okolnih ulica slivala razjarena masa ljudi . Krug lica izobličenih mržnjom se sužavao.
Tada shvati sve : zašto je na ovom nepoznatom mestu u nekoj vremenskoj rupi, zašto ga jure ove čudne srednjevekovne pojave, dok on beži u mestu.
-Stanite ljudi, saslušajte me… – poviče iz sveg glasa kako bi nadjačao buku.
Tip u dugačkom crnom ogrtaču, sa cilindrom na glavi,  iskorači I podiže ruku. Očito je bio nekakav autoritet jer masa zaćuta kao po komandi.
-Šta imaš da kažeš u svoju odbranu? – reče strogo.
-Ljudi, ovo je san. Ne znam ko ste, gde se nalazim, za šta me optužujete… Znam samo da sanjam I da ste vi deo mog sna. Samo dok on postoji postojaćete I vi, vaš pokušaj da me ubijete biće moje buđenje, a vaša smrt…
-I ti očekuješ da poverujemo u te besmislice ?– podsmešljivo reče tribun.
-Drugog izbora nemate. Ja sam iz 21. veka, pogledajte kako sam obučen, sporazumevamo se međusobno nepoznatim jezicima, a razumemo se. Zar vam to ništa ne govori?
-Zorg, možda čovek istinu zbori – reče neko iz gomile.
-Ma kakvu istinu, pravi nas budalama, ja to ne dozvoljavam – istupi iz mase suvonjavi tip sa palicom, zatim se zatrča I poče njom da udara stranca.
-Stanite – začu se Zorgov glas, ali zalud, argument batine je vekovima bio najjači autoritet. Stranac je pao, a masa se obrušila…

Izronio je iz sna kao iz dubokog vira, mokar i razjapljenih čeljusti željnih vazduha. Drhtavom rukom je napipao prekidač lampe. Uh, zaista san… Dohvati bokal sa komode I halapljivo ga ispi do dna. Još jednom je nevera pobedila. Svake noći je snovima pohodio razne civilizacije I svi su ga proganjali, linčovali, spaljivali, besili – uništavali svoje svetove tim krvavim činovima, a on se budio u umirujućoj stvarnosti.
Vratio se u krevet I razmišljao o životu. Možda je I ova realnost samo nečiji san, a on akter koji će nestati nečijim buđenjem. Zato se valja boriti protiv zla I samouništavajuče logike mase. Produžiti postojanje čineći dobro. Umor je opet počeo da mazi veđe.
Učini mu se da je čuo tresak iz pravca radne sobe. Polako ustade I na prstima se po mraku uputi tamo. Pažljivo otvori vrata I napipa prekidač. Svetlo obasja sobu I maskiranu pojavu pored sefa. U istom trenutku sevnu I revolver.
-Ne, stani da ti objasnim… – uspe da zavapi pre pucnja.

Advertisements