Probudila me je neka jeza. Nije ni čudo, bio sam pokriven Kukovom ‘Kratkom istorijom čovečanstva’, toliko kratkom da mi je pokrivala samo stomak. Na ekranu tv-a, nemo kao presuda stajalo je :  JUČE JE NASTUPILA PROPAST SVETA! SLEDE UPUTSTVA…

Ležim, gledam u plafon i osećam kako mi se uši pune suzama. Ustajem, izlazim na terasu i gledam: osim činjenice da si se naljutila i prekinula zauvek svaki kontakt sa mnom, sve ostalo izgleda kao i obično. Rominja kišica u sumrak. Razmišljam da li je svaka kiša nova, ili se jedna ista stalno ponavlja. 

Jedino što znam sigurno je da neko oseti kišu, a neko samo pokisne.

ljuboBrani

Hoće li večeras nastupiti jučerašnji mrak, ili će biti novi..? Hoće li kad pritisnem prekidač zasijati svetlo iz minule tame, ili će biti do sad neviđeno? Da li priroda egzistira nepromenljiva u nekoliko pojavnih oblika, a samo mi činimo promene praveći gluposti? Mnogo je pitanja a znakovi samo na kraju rečenica…

https://ironijexl.wordpress.com/2012/11/26/razder-jabuke-kao-jabuka-razdora-2/

Nisam siguran kako stoji stvar sa čovečanstvom, ali meni ovo nije prva propast sveta. Ne mogu tačno da se setim koliko sam ih ukupno doživeo. Znam samo da je prva bila kad je otac nestao. Pojavio se iznenada posle 14 godina, skinuo šešir i sa vrata rekao:“Brzo je prošlo.“  U cveću koje je kupio na pijaci prepoznao sam cveće sa slika kakve prodaju na pijaci.  Mama mu je potrčala u zagrljaj, a moj brat po majci i baba po ocu ciknuše u glas:“Kao da je bilo juče…“. Siguran sam da bi se i deda složio sa njima samo da je još uvek bio među nama. Meni je to izgledalo jako dugo i teško (prošlo je u međuvremenu čitavo detinjstvo) i zato sam ćutke stajao po strani da ne bih kao i obično ispao glup.

Advertisements